Svi su čuli za „Hook & Cook“. Ljetna senzacija, spoj ribara i modernih kuhara, slave deset godina postojanja i marketing im je, priznajem, vrhunski. Bila sam ovih dana u Karigadoru, spremna na taj morski spektakl, ali sam otišla s jednom velikom spoznajom: reklama je jedno, a doživljaj na terenu nešto sasvim drugo.
Kad senf ubije ribu
Deset godina rada je za svaku pohvalu, ali ono što se tamo nudi jednostavno nije pogodilo moj ukus. Najveći problem? Senf. Trpaju ga u sve, pa se onaj fini okus tune i srdele potpuno izgubi pod tim agresivnim dodatkom.
Kada na to dodate cijene od 12 do 15 eura za sendvič (odnosno ribu u kruhu), očekujete barem da okus namirnice bude u prvom planu. Ovako sam imala osjećaj da jedem skupi „fast food“ koji se previše trudi biti moderan, a zapravo plaćate atmosferu i ime, dok prava hrana ostaje u drugom planu.
Iskrenost iz Fužina: Staklo vs. Plastika
I dok sam u Istri gledala te sendviče, sjetila sam se manifestacije „Šuma okusa“ u Fužinama. Budimo realni do kraja – i u Fužinama se jelo iz kartonskih tanjura, to je standard za takve događaje na otvorenom i tu nema razlike.
Ali, Fužine su imale jedan detalj koji Istra očito ignorira: prave staklene čaše.
Ima nešto u tome kad vrhunski goranski gin ili vino pijete iz stakla, a ne iz plastike. Taj mali znak poštovanja prema piću i gostu podiže cijelu priču na višu razinu. U Fužinama je hrana bila konkretna, okusi su bili jasni, a žabe su za ovaj istarski sendvič sa senfom izmislile gastronomiju.
Realnost iz mog kuta
Znam da se o ukusima ne raspravlja i da ja nisam kulinarski stručnjak. Za mene riba prvenstveno mora imati okus mora. „Hook & Cook“ u Karigadoru imao je sjajnu atmosferu, vrhunsku organizaciju i odmak od klasičnih ribarskih fešti. Zalazak sunca je bio neponovljiv, a glazba je pogađala moj ritam. No, ako dolazite tamo stvarno ogladnjeli i tražite čisti okus ribe, mogli biste se razočarati.
Gorski kotar se možda ne reklamira tako agresivno, ali kad je u pitanju pošten obrok i odnos prema gostu, šuma trenutno dobiva more s pet razlike. Možda nemamo deset godina tradicije takvih evenata, ali imamo ljude koji znaju da se gost ne može nahraniti samo „hypeom“ i marketingom.
Jer, budimo iskreni, od blještave se ambalaže još nitko nije najeo, ali od poštenog goranskog pijata – itekako jest.
